Ne govorim o redu u smislu reda i zakona, već o neredu u redu za uredne platiše. Unatoč internet bankarstvu, put me naveo na čekanje u redu. Mesnata kobasica sastojala se od šalteruše, babe, dedeka, babe, babe, babe, ulaznih vrata, dedeka, babe, babetine, dedeka, leša, babe, babe, dedeka, babe i mene. Dvije pomesnatije šalteruše brzo su pretipkavale brojke sa uplatnica i još brže grabile novac. Marš smrti kretao se prilično brzo. Kada sam se našao prvi do vrata pojavio se neki dedek koji je prilikom ulaska preko reda umalo prije vremena zakoračio i svojom drugom nogom u grob. Odmah su me čavke zaskočile glasnim ispitivanjem zašto ne ulazim unutra, već puštam preko reda. Unutra su stajale baba na babi skroz do vrata i nisam imao šanse za ulazak. Na kraju ispade da dedek uopće nije išao kod naših šalteruša već na šalter za šakatanje od strane nezadovoljnih korisnika. Kada su to uvidjele žilavomesnate se umiriše.
Drage bake, razumijem ja da ne znate koliko vam je sekundi života još preostalo, ali kad su vam toliko dragocjene dajte mlađim generacijama malo povjerenja pa neka vam račune podmire preko interneta. Znam da vam je nezamislivo, no ti računi stvarno budu plaćeni u nekoliko klikova iz fotelje. Svoje sekunde moći će te bolje iskoristiti i nećete se nervirati bespotrebno, pa možda poživite i koju sekundu duže. Kome ja ovo pišem kad su moje poredane babe sigurno već otegnule papke?
