23. 11. 2009.

Happiness

Ajd' fino preskoči ovaj post. Biti će ovo filozofski povraćak koji ni ja neću pročitati nakon pisanja, a većina neće mariti za ono što napišem.

Za početak, kako prevesti "happiness"? Bila bi to "sreća" po rječniku, ali ja bi to nekako preveo kao sretnost jer ne mogu reći da imam sreće dok s druge strane sretnosti imam. Znači to je sretnost kažem ja. Ti ionako ovo ne čitaš pa ti nije ni bitno kako ja to prevodim. :-P

Zadnjih dana imam nekih situacija u životu pa mi je došlo da se zapitam imam li ja te sretnosti u životu. Onako duboljom analizom (kako ovo zvuči profi) shvatio sam da ja ustvari nemam nekih problema. Kad se malo osvrnem oko sebe vidim da ljudi uglavnom nešto kukaju, fantaziraju još samo ovo, još ono pa sam na konju itd. Pa mislim ljudi dokle? Gdje je granica? Eto, ja nemam nikakvih problema. Budite mi svi zavidni. Stvarno me ništa ne muči. Boli me ud za sve kako ja to volim reći. Vulgarnije ja to kažem, al ajd sad ću se folirati da sam fin. Ustvari, boli me ud i za to što sam nerijetko vulgaran. Ustvari, da budem onako iskren, zaboli me kurac što netko misli o meni, o mojim psovkama, o mom ponašanju, stavovima, odjeći, frizuri, paučini u glavi itd. Eto tako, boli me kurac!

E sad začkoljica. Da li ja stvarno nemam problema ili sam došao na onaj neki nivo na kojem vidim samo stvarne probleme? Rekli bi mnogi da sam munjen (a i za to me kurac zaboli) jer neke stvari koje su "normalne" ja ne smatram normalnima i ove norme koje je kapitalizam nametnuo ne priznajem kao norme koje život vode. Žao mi je onih koji se ne mogu otrgnuti tim normama, a još više mi je žao onih koji trpe radi tih normi. Primjer. Susreo sam jednog malog psića. Ni kriv ni dužan, stvorenje željno pažnje, igre, maženja... Ima gazdu kojem je on statusni simbol, a gazda kojem bi mnogi kičmu "poravnali" radi nekih drugih, također glupih uvjerenja, stvarno budaletina kakve nema. Čovjek ima psa kao statusni simbol i psa ne vodi u šetnje!!! Pas nuždu obavlja u kući!!! I onda kad ju ne obavi na papiru (kako pas ne kuži da je novinski papir zapravo livada?!) onda još dobije batina. E crni sine.... Doći će na naplatu i tvoja kapitalistička presravanja...

Eto, kad malo pogledam nisam baš tako prepun sretnosti. Muke jednog ovako nedužnog stvorenja me brinu. Brine me to što postoje oni koji te patnje stvaraju. Ne mogu shvatiti da nas ima takvih jer valjda polazim od sebe i onda nasjednem. Ne mogu reći ni da me boli kurac za te situacije. Žao mi je što ne mogu puno pomoći. Društvo je okrenuto krivim vrijednostima, brinu za manje važne stvari. Pitam se, imaju li pojedinci u tom društvu više sretnosti nego ja? Možda ja imam krive poglede. Možda je sve onako kako treba biti. Ma znate šta? Boli me kurac za sve, ja sam prepun sretnosti i nećete me nikada pokoriti!